Select Page

Vojno groblje na Trandžamentu 

Za održavanje groblja niko nije zadužen, a ukoliko se ubrzo spomenici i nadgrobne ploče ne restauriraju ovaj istorijski veoma značajan spomenik biće potpuno uništen. Mermerni, bakarni i gvozdeni delovi već su pokradeni, a ono što je ostalo će dokrajčiti sneg, kiša i sunce

Staro vojničko groblje u Petrovaradinu potpuno je zaboravljeno i zapušteno. Za održavanje groblja niko nije zadužen, a ukoliko se ubrzo spomenici i nadgrobne ploče ne restauriraju ovaj istorijski veoma značajan spomenik biće potpuno uništen. Mermerni, bakarni i gvozdeni delovi već su pokradeni, a ono što je ostalo će dokrajčiti sneg, kiša i sunce. Groblje će biti pretvoreno u prah i niko neće znati ko je tu sahranjen, neće moći da se pročitaju imena vojnika i oficira koji su poslednjih nekoliko vekova tu sahranjivani.

Groblje na Trandžamentu jeste jedinstven istorijski spomenik pre svega jer su tu sahranjeni vojnici nekoliko nacija, konfesija i rodova u periodu od kraja 17. do sredine 20. veka. Retka su groblja na kojima jedni pored drugih leže protestanti, katolici, pravoslavci i muslimani. Na nadgrobnim pločama na kojima se još uvek vide natpisi mogu se pročitati imena austrijskih, mađarskih, slovačkih, rumunskih, čeških, srpskih, turskih generala i vojnika. Prema grubim procenama na 2,3 hektara sahranjeno je nekoliko stotina visokih oficira i nekoliko hiljada vojnika raznih armija, kao i nekoliko stotina nižih oficira i vojnika. Pošto groblje nije održavano niti se iko bavio tim istorijskim spomenikom, nikada nije urađen spisak vojnika i oficira koji su tu sahranjeni. Taj posao tek treba da se uradi, dok ne bude prekasno.

Groblje koje nestaje
Na zaboravljeno groblje na Trandžamentu dolazili su samo oni koji su hteli nešto da ukradu. Tako su nadgrobne ploče od najfinijeg mermera završile na podovima nekih novosadskih kafića. Uz malo poliranja vlasnici su mnogo uštedeli. Tako su zima, leto i lopovi zauvek izbrisali deo istorije nekoliko naroda, a porozni krečnjak će i dalje propadati. Imena admirala, generala i pukovnika iz velikih bitaka jednostavno su nestala, pa su grobovi onih koji su se borili u bitkama na Vezircu ili kod Slankamena ostali neobeleženi.

Na tom jedinstvenom mestu sahranjivani su vojnici od početka izgradnje Petrovaradinske tvrđave (1692). To je postalo groblje za sve vojnike koji su se borili u široj okolini, bez obzira na kojoj strani su bili. Na jednom delu su grobovi graditelja tvrđave. Na Trandžamentu su vojnici austrijske i turske vojske. Te dve armije često su vojevale na ovom području. Potom su tu i revolucionari iz čuvene 1848/49. godine, kao i oni koji su gušili revoluciju. Na gornjem delu groblja nalazi se spomenik palim borcima XII pešadijskog bataljona austrijske carevine koji su poginu u revolucionarnim borbama. Tu je sahranjeno 1.229 vojnika i 60 oficira.

Zatim su tu i austrougarski vojnici (od nagodbe iz 1867. kada je uspostavljena dvojna Austrougarska monarhija), zatim su tu grobovi vojnika iz balkanskih ratova, Prvog svetskog i Drugog svetskog rata.

Pored vojnika kopnenih trupa tu su sahranjeni i admirali, kapetana fregate kao i mornari rečne mornarice. Ima tu i pilota pošto je aerodrom bio smešten u Novom Sadu.

Ukoliko se samo malo spusti niz brdo dolazi se do još jednog groblja, koje je mnogo starije od ovog o kome govorimo. Reč je ostacima rimskog groblja i 3. i 4. veka. Kada se bi se te dve površine uredile grad bi dobio jedinstvenu celinu, kompleks čiji bi značaj bio nemerljiv. Da bi se do toga došlo treba pokositi travu, označiti humke, restaurirati spomenike, sve snimiti i popisati imena koja se još uvek mogu videti. Potom treba popisati sva imena i pregledati arhive u Beču i Budimpešti i pronaći biografije oficira koji su tu sahranjeni. Rezultat svih tih radova bi trebalo biti uređeno groblje, koje će konačno biti spašeno od daljeg propadanja.

Potrebno je još mnogo ruku da bi se očistilo groblje
Sve to mogu uraditi arheolozi, kustosi, istoričari i drugi stručnjaci, a onda gradske vlasti treba da objave knjigu s imenima i biografijama i da groblje uvrste u turističku ponudu. Iskustvo drugih država koje imaju ovakva groblja pokazalo je da su veoma posećena. Ne samo da dolaze istoričari koji su profesionalno zainteresovani, već i turisti koje privlači činjenica da su na jednom mestu sahranjeni vojnici toliko različitih nacija i konfesija. Naravno, na groblje će dolaziti i porodice sahranjenih oficira, koji su u velikom broju slučajeva bili plave krvi, grofovi, baroni, markizi… Porodice Austrijanaca ili Mađara ni ne znaju da su njihovi preci tu sahranjeni. Ni Novosađani ne znaju za to groblje, a ne ljudi koji nisu nikada bili u Vojvodini. Samo jedna porodica je samoinicijativno ponovo postavila ukradenu ploču, kako grob ne bi ostao neobeležen.
Groblje može biti velika turistička atrakcija, naročito ako se predstavi kao istorijska celina zajedno s Petrovaradinskom tvrđavom, crkvom na Tekijama, Vezircem, Slankamenom….

Kao primer uređenog groblja koje ima velik turistički značaj možemo pomenuti Mornaričko groblje u Puli. To je jedno od najvećih vojnih groblja u Evropi, koje postoji od 1862. godine kada je tadašnje Ministarstvo mornarice kupilo 4.000 kvadrata zemljišta za potrebe sahranjivanja vojnika. Mornaričko je groblje naknadno prošireno na današnju površinu od 22.039 kvadrata (2,2 hektara). Na tom groblju takođe ima vojnika raznih vojski, raznih nacija i konfesija, kao i u Petrovaradinu.