U potrazi za ćilibarskom sobom

05/06/2020

Ruska Ćilibarska soba napravljena je od šest tona ćilibara i obložena zlatom i dragim kamenjem. Procenjuje se da bi danas vredela više od 250 miliona dolara.

Ostvarujući surovi plan u kom bi Nemačka bila centar sveta, Adolf Hitler je nameravao da otme sva velika umetnička dela i čuva ih u svom nacističkom carstvu. Najveći plen kog su se nacisti dokopali bila je ruska Ćilibarska soba, koju neki smatraju osmim svetskim čudom. Napravljena je od šest tona ćilibara i obložena zlatom i dragim kamenjem. Procenjuje se da bi danas vredela više od 250 miliona dolara.

Kad su u junu 1941. Hitlerove elitne jedinice napale Rusiju, s njima je išao i tim stručnjaka za umetnine. Oni su pod okriljem mraka rastavili Ćilibarsku sobu, spakovali je u dvadeset šest drvenih sanduka i odneli u Kenigsberg, današnji Kalinjingrad.

Britansko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je Kenigsberg 1944. godine. Neposredno pre toga Ćilibarska soba je ponovo rastavljena i spakovana u sanduke, kojima se nakon bombardovanja gubi svaki trag.

Kakva je sudbina Ćilibarske sobe – da li je uništena u bombardovanju ili se nalazi u zatrpanim hodnicima zamkova i rudarskih tunela? Za njom već 68 godina tragaju lovci na blago, novinari, tajne obaveštajne službe i lokalno stanovništvo u nekoliko evropskih gradova. Decenijama, skoro do Staljinove smrti, za Ćilibarskom sobom tragao je i KGB.

 

Potraga za blagom u Nemačkoj

U dve oblasti Nemačke i danas se traga za misterioznim delom od ćilibara. Gradonačelnici malih naselja u Turingiji i Saksoniji i danas veruju da se ovo umetničko čudo nalazi skriveno negde u Nemačkoj.

Hendrik Lebe, gradonačelnik Nobica u Turingiji, izjavio je prošle godine za nemački list “Bild” da namerava da pretraži šumu na granici sa Saksonijom. Na potragu su ga navela istraživanja istoričara amatera Tomasa Kušela, koji je u šumi našao neke podzemne prostorije veličine 70 puta 40 metara.

– Imamo nekoliko svedočanstava da se naš aerodrom koristio kao stanica na putu Ćilibarske sobe do njenog konačnog odredišta. Našli smo podzemne prostorije i pokušavamo da dođemo do njih: tamo možemo naći bilo šta – rekao je tada Lebe.

Isto je verovao i Hans Peter Hauštajn, gradonačelnik Dojnojdorfa u Saksoniji, smatrajući da je Ćilibarska soba sakrivena u Rudnim planinama.

Završena potraga

Iako je 2003. godine prilikom proslave 300-godišnjice Sankt Peterburga otvorena rekonstruisana Ćilibarska soba, čime je zvanično okončana potraga za njom, lovci na blago ni danas ne miruju. Oni pokušavaju da pronađu originalno delo ili njegove delove.

Izrada Ćilibarske sobe

Ćilibarska soba bila je najveće svetsko umetničko delo napravljeno od ćilibara. Sastojala se od 100.000 komada izrezbarenog jantara, ukrašenog dijamantima, smaragdima, žadom, oniksom i rubinima. Ćilibarski paneli prekrivali su prostoriju od 55 kvadrata i bili su teški oko šest tona. Paneli ispod ćilibara potpuno su bili prekriveni zlatnim listićima, a samo za njihovo isecanje i graviranje bilo je potrebno 10 godina. Sobu je krasilo i 565 sveća čija se svetlost odbijala o tople, zlataste površine ćilibara i iskrila se u ogledalima, mozaicima i pozlati.

Ćilibarska soba delimično je izrađena 1701. po nalogu pruskog cara Fridriha I u Kenigsbergu. Njen idejni tvorac bio je arhitekta Andreas Šluter, kome je pomogao Danac Gotfrida Voltrama.

Fridrihov naslednik car Vilhelm I poklonio ju je ruskom caru Petru Velikom. Transport 18 sanduka s vrednim tovarom pratio je ruski diplomata grof Aleksej Golovin. U Rigi su sanduci pretovareni u osam kola s konjima i posle dva dana stigli su u Sankt Peterburg.

Sobu je konačno 1770. godine završila Ekatarina Velika. Posle 171 godine iz Ekatarininog dvorca, pored Lenjingrada ukrali su je Hitlerovi pljačkaši blaga. Posle 1945. gubi joj se svaki trag.

Teorije o nestanku Ćilibarske sobe

Nestanak ruske Ćilibarske sobe ostao je jedna od najvećih misterija Drugog svetskog rata.

Nemci su morali da se povuku iz Kenigsberga, a soba je ponovo rastavljena, zapakovana i prebačena na tajno mesto. Od tada joj se gubi svaki trag.

Jedna od teorija o nestanku Ćilibarske sobe zasniva se na verovanju da su sanduci s rastavljenom sobom utovareni u bord. Najčešće se pominje “Vilhelm Gustlof” koji je torpedovala ruska podmornica. Brod je potonuo zajedno s blagom, posadom i putnicima, a ronioci su godinama pretraživali mesta gde se to možda dogodilo, ali ništa nisu pronašli. Drugi tvrde da to nije bio brod nego podmornica. Navodno, imala je samo toliko goriva da otplovi do određenog mesta gde je potopljena. Sada se nalazi na dnu mora, ali su koordinate mesta gde je podmornica potonula zaboravljene.

Na početku Drugog svetskog rata, kada su nemačke trupe napredovale duboko u rusku teritoriju, Rusi su otpočeli evakuaciju umetničkih dela iz Katarinine palate. Zbog lomljivosti ćilibara odustali su od selidbe Ćilibarske sobe. Odlučeno je da se ona na licu mesta sakrije. Preko ćilibarskih panela prelepljen je papir, a potom gaza i pamuk. Ali Nemci se nisu dali zavarati, pogotovo što su znali šta traže. Vermaht je poveo stručnjake za umetnine i oni su sobu demontirali i u potpunoj tajnosti u 27 sanduka prebacili je u dvorac Kenigsberg u istočnoj Pruskoj. Paneli su bili izloženi u dvorani na trećem spratu. Direktor tamošnjeg muzeja, vrsni poznavalac i specijalista za ćilibar Alfred Rohde piše 1944. godine da je Ćilibarska soba vraćena u domovinu, kao i da se u muzeju ne može videti ništa lepše od ovog prestižnog dela. Nedugo zatim kreće ruska ofanziva i Nemci se povlače. Ćilibarska soba ponovo je demontirana, zapakovana u sanduke i prevezena na tajno mesto. Ali to mesto je i danas tajna.

Ko je sve tražio sobu i izgubio život zbog nje

Ruske i istočnonemačke obaveštajne službe, kao i pojedinci, nošeni različitim motivima, po okončanju Drugog svetskog rata bacili su se u potragu za Ćilibarskom sobom.

Katarina Skot Klark i Adrijan Levi u svojoj knjizi koja je postala bestseler tvrde da su sobu spržile granate Crvene armije kojima su zasipali Kenigsberg. Njih dvoje se pozivaju na dokumenta pronađena u ruskim arhivama, tačnije na beleške saradnika muzeja u Carskom selu i nadzornika Ćilibarske sobe Andreja Kučumova.

Sličan izveštaj sačinio je i Aleksandar Brusov, šef prve posleratne zvanične misije koju je sovjetska vlada poslala u potragu za Ćilibarskom sobom. Brusov je kasnije porekao svoju izjavu.

Tajni bunker. Ruski istoričar i lovac na blago Sergej Trifonov ne veruje u priču o požarima i podmornicama. On je ubeđen da se ona nalazi u Kalinjingradu, u bunkeru nemačkog generala Ota fon Laša, 12 metara ispod zemlje. Taj bunker, tvrdi Trifonov, napravljen je kao Lašovo sklonište, ali i kao mesto gde je sakrivano opljačkano blago.

Mnogi koji sumnjaju u rezultate njihovog istraživanja, ruski zvaničnici pre svega, navode da teorija o požaru nikako ne može biti istinita jer je u međuvremenu u Bremenu otkriven jedan od najznačajnijih delova Ćilibarske sobe, što nas uvodi u još jednu misteriju. U Bremenu je pronađen jedan od firentinskih mozaika iz Ćilibarske sobe s motivom čula mirisa i dodira. Vlasnik mozaika, izvesni Hans Ahterman, preko svog advokata pokušao je da proda mozaik od ćilibara za dva i po miliona dolara. Tako je otkriven i uhapšen. Eksperti su utvrdili da je mozaik autentičan.

Tragajući za sobom, poginuo je i ruski obaveštajac general Gusev. On je stradao u tajanstvenoj saobraćajnoj nesreći nakon što se doznalo da je izvor informacija jednom novinaru koji je istraživao nestanak Ćilibarske sobe. A stradao je i Greg Štajn, najpoznatiji lovac na Ćilibarsku sobu, kome je u mnogo slučajeva pošlo za rukom da pronađe i vrati mnoga ukradena umetnička dela. Pretpostavlja se da je u jednoj šumi u Nemačkoj ritualno inscenirano njegovo samoubistvo.

Rusi rekonstruisali Ćilibarsku sobu

Posle višegodišnje beznadežne potrage ruski zvaničnici su shvatili da je soba zauvek izgubljena. Zato su 1979. prilikom dogovora o obnovi Katarinine palate u Carskom selu odlučili da se rekonstruiše i Ćilibarska soba. Obnova Katarinine palate poverena je arhitekti Aleksandaru Kedrinskom jer je on bio jedan od retkih stručnjaka koji je svojim očima video originalnu sobu. Za dvadeset godina radova utrošeno je oko osam miliona dolara, a fondovi su presušili u vreme Jeljcina. Zato su Rusi 1999. godine potpisali ugovor s nemačkom firmom “Ruhrgas AG” o investiciji vrednoj tri i po miliona dolara kako bi se mogla završiti zadnja faza projekta. Konačno, za veliku proslavu tri veka Sankt Peterburga, Rusi su 2003. godine završili obnovu Ćilibarske sobe.

Državna fabrika ćilibara u selu Jantarni godišnje je vadila između 300 i 350 tona fosilne smole za rekonstrukciju. Godine su potrošene na eksperimentisanje i traženje odgovarajućih boja kako bi replika odgovarala originalu.

Posetioci koji su videli originalnu Ćilibarsku sobu tvrde da je nova mnogo svetlija i manje skladna. Direktor ćilibarske radionice Boris Igdulov dao je objašnjenje.

– Površina prve Ćilibarske sobe tokom vremena bila je više puta premazana firnajzom, što je izazvalo, u sadejstvu s kiseonikom, tamnije nijanse. Na ćilibaru su se stvarale mikropukotine, firnajz je prodirao u njih, boja je tamnila, a nijanse su se ujednačavale – rekao je Igdulov.

Na pitanje šta će biti s novom sobom ukoliko stara bude pronađena, Igdulov je samo slegnuo ramenima.

– Mislimo da će staru sobu neko pronaći, ali da će moći da se izloži samo u stanju u kojem bude otkrivena. Rekonstrukcija tako velikog umetničkog dela bila bi preskupa čak i za Rusiju!

<a href="https://blog.lavanet.rs/author/gasitis/" target="_self">Dragan Stojanović</a>

Dragan Stojanović

osnivač i autor

Rođen u Beogradu, 10. 04. 1976. godine. Osnovnu i srednju školu pohađao u Leskovcu. Studirao istoriju na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. Nakon deset godina bavljenja novinarstvom prelazi u IT sektor, gde je i danas i uspešno vodi Lava NET kompaniju sa Mladenom Jovićem. Od 19. juna 2020. ponosni tata malog Teofila.

Više: Tekstovi

Pročitajte još

Banje u Vojvodini

Banje u Vojvodini

Banje u VojvodiniBy Dragan Stojanović12/06/2020Banjski turizam ima veliki potencijal, ali je neiskorišćen. Banje će nastaviti da propadaju ukoliko...

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod PetrovaradinaBy Dragan Stojanović12/06/2020Obično ne obraćamo pažnju na velike istorijske događaje koji su nam se dogodili pred nosom. Tek...

Banje u Vojvodini

Banje u Vojvodini

Banje u VojvodiniBy Dragan Stojanović12/06/2020Banjski turizam ima veliki potencijal, ali je neiskorišćen. Banje će nastaviti da propadaju ukoliko...

Misli. Osećaj. Saznaj.

Prijavi se i otkaži kad god poželiš. Ne šaljemo spam, samo ono što je važno.