Potraga za mapama Petrovaradinske tvrđave

05/06/2020

Petrovaradinska tvrđava još uvek nije dobila status kulturnog dobra od izuzetnog značaja ni u okviru Srbije iako mnogi domaći i strani stručnjaci smatraju da bi mogla da bude stavljena i na Uneskovu listu zaštićenih građevina

Fotografija: Dejan Valek

Petrovaradinska tvrđava, jedno od najvećih i najbolje očuvanih artiljerijskih utvrđenja u ovom delu Evrope, ponos Novog Sada i Vojvodine još uvek nije dobila zasluženi status ni u okviru Srbije, jer još uvek nije dobila status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Iako mnogi ne samo domaći, već i strani stručnjaci smatraju da zaslužuje da se nađe na listi spomenika od nacionalne važnosti, ali i da bi mogla da bude stavljena na Uneskovu listu zaštićenih građevina.

Međutim, put do svakako zasluženog statusa u nacionalnim i svetskim okvirima zavisi od spremnosti lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti, kao i kulturnih i naučnih institucija da urade mnogo više nego do sada kako bi obezbedili svi potrebni uslovi da se konačno započne sa temeljnom zaštitom čuvenog Gibraltara na Dunavu.

Preduslov za ulazak na Uneskovu pa i nacionalnu listu zaštićenih spomenika je da se uradi detaljan master plan, da se po prvi put odrede granice tvrđave. Odnosno da se stavi na papir šta se sve podrazumeva kada se kaže Petrovaradinska tvrđava, ali i da se predvidi šta sve treba da se uradi da bi se kompleks adekvatno zaštitio.

Inicijativa Rudolfa Šmita

Prvi korak na tom, nimalo jednostavnom putu, je taj da se iz Ratnog-vojnog arhivu u Beču dobiju kopije 20 mapa koje nedostaju da se kompletira slika tvrđave. Na tom, prvom koraku, se nažalost stoji skoro 80 godina. Inicijativu je 1932. godine pokrenuo tadašnji direktor Arhiva u Novom Sadu Rudolf Šmit. Njegova prepiska sa Ratnim arhivom u Beču trajala je dve godine, ali je sve propalo kada je Gradski savet 1934. godine odbio da pomogne Šmitu u nameri da kopira mape i donese ih u Novi Sad i to zbog nedostatka novca.

Stare razglednice Novoga Sada

privatna kolekcija Slavka Košutića

Inicijative Aleksandra Jovanovića i Bogoljuba Savina

Od Šmitove neuspele inicijative nije bilo velikog interesovanja da se nešto ozbiljno uradi, osim što se tvrđava pominjala kao nešto veoma značajno kada je to trebalo. Ponovno pokretanje pitanja pribavljanja mapa iz Beča pokrenuli su Aleksandar Jovanović, predsednik Skupštine grada i Bogoljub Savin, direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada. Međutim, oni se ponovo susreću sa nedostatkom podrške da se taj posao uradi pa se sve svelo na praktično individualne pokušaje.

– Obratio sam se Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti kako bi preko svojih kolega u Beču nekako „pogurali“ stvar, ali još uvek čekam odgovor. Imam utisak da niko neće da se potrudi iako su te mape veoma važne. Republičkoj komisiji za zaštitu spomenika kulture potrebna su ta dokumenta, kako bi mogli da preimenuju Petrovaradinsku tvrđavu u kulturno dobro od nacionalnog značaja. Ne treba zanemariti ni činjenicu da će i na osnovu tih planova moći da se uradi detaljan master plan, kako bi se započela restauracija radi očuvanja. Ali naš konačan cilj je da građevina bude pod zaštitom Uneska – kaže Jovanović.

A to neće biti lak zadatak, zato što najpre treba prikupiti svu dokumentaciju koja je poprilično obimna, i u kojoj su zabeleženi svi, pa i najmanji detalji u celom kompleksu tvrđave.

– Ni tada, međutim, niko ne garantuje da ćemo dobiti novac za veliki poduhvat, restauraciju kompletne tvrđave, jer sa svim tim papirima i planovima, samo konkurišemo kod Uneska, gde je konkurencija velika, pa je “prolaznost” na tom konkursu krajnje neizvesna – objašnjava Jovanović.

Jovanović i Savin su se u Beču sastali sa Harijem Kopicom, predsednikom skupštine glavnog grada Austrije, kojem su predočili značaj dokumenata o Petrovaradinskoj tvrđavi u njihovom Ratnom arhivu. Iako ceo poduhvat izgleda vrlo jednostavno, sve se iskomplikovola i to kao i pre osam decenija – zbog finansija. Naime, potrebno je izdvojiti određenu količinu novca, za sada nije utvrđeno ni kolika je suma u pitanju, kako bi se platili istraživači koji će te mape pronaći i na adekvatan način kopirati ili prebaciti u elektronsku formu. Iako Austrijanci imaju dobru volju da nam pomognu teško je očekivati da će sve uraditi umesto nas.

Šta se sve nalazi u mapama

Istoričar Siniša Jokić objasnio je da se tačno ne zna šta sve ima na mapama koje se nalaze u Beču, ali je izvesno da se u tamošnjem arhivu nalaze projektni i raportni planovi.

– Projektni planovi su uglavnom odnose na delove tvrđave koji su dograđeni ili su vojni inženjeri crtali šta bi voleli da se još uradi. Raportni planovi predstavljaju detaljne crteže već izgrađenih delova tvrđave i oni mogu biti dragoceni za kompletiranje slike kompleksa – kaže Jokić.

On je objasnio da u Novom Sadu postoji određeni broj originalnih mapa kao i kopija, ali nedostaju one iz Beča, da bi se konačno dobila prava slika tvrđave i krenula sa izradom master plana.

Iz bečkog Ratnog-vojnog arhivu takođe treba da dobijemo i dokumenta na osnovu kojih će se izraditi izgubljena diploma Marije Terezije kojom se Novi Sad proglašava slobodnim gradom.

Taj dokument pravno nema nikakav praktični značaj, jer je u stvari Statut grada bio ključan. Međutim, istorijski i simbolički značaj je mnogo veći, jer bi Novi Sad konačno dobio dokument koji označava početak nove epohe u razvoje najvećeg grada u Vojvodini.

Stare razglednice Novoga Sada

privatna kolekcija Slavka Košutića

Izgradnja

Kamen temeljac sadašnjoj Petrovaradinskoj tvrđavi položio je princ Kroj, 18. oktobra 1692. godine, po nalogu habsburškog cara Leopolda I. Tom prilikom zakopana je i povelja, a tačno mesto i dalje je nepoznato. Tako je izgrađen i prvi bastion Petrovaradina, koji nosi ime Cara Leopolda I.

Izgradnju su nadzirali princ Savojski, grof Karafa, feldmaršal Kaprara i Prestolonaslednik Josif. Stogodišnja izgradnja Petrovaradinske tvrđave trajala je u doba austrijskih vladara: Leopolda I, Josifa I, Karla VI, Marije Terezije i Josifa II. Stalna posada potiče iz 1702. godine, a sačinjavale su je čete mađarskih husara i odred srpskih “hajduka”.

Osam ciglana u Majuru skoro neprestano su pekle cigle za novu tvrđavu. Opeke su vidno većeg formata od današnjih, a kreč je pečen u velikim krečanama kod Beočina.

Osnova kolosalne građevine imala je više naglašenih delova (Gornja tvrđava u centralnom delu, Donja tvrđava na severu – Vaserštat, Dvorožni bastion – Hornverk na jugu, Ostrvska tvrđava – Inzel šanac i Mostobran – Brik šanac na suprotnoj obali Dunava). Na gornjoj tvrđavi najpre je bio oblikovan jugozapadni istureni deo, takozvana Leopoldova tvrđava.

Do početka XVIII veka završeni su pored Leopoldovog i bastioni: Inoćent, Ludvig, Terazija, sa ostalim pratećim objektima. Ovaj kompleks sadržavao je formirane objekte na Gornjoj i donjoj tvrđavi i na Dvorožnom bastionu Hornverk, koji zahvata istureni prostor prema jugu. Na levoj obali Dunava gradi se Mostobran, a nizvodno i Ostrvsko utvrđenje. Sa izvesnim prekidima izgradnja je privedena kraju 1780. godine. Uz tvrđavu je izgrađeno i urbanizovano Podgrađe.

Stare razglednice Novoga Sada

privatna kolekcija Slavka Košutića

Pontonski most

Izgradnjom pontonskog mosta (1697-1698.) tvrđava se povezuje sa utvrđenim Mostobranom na levoj obali Dunava, gde se formira naselje od oko 1.000 stanovnika, koga nazivaju i Petrovaradinski šanac. Posle Karlovačkog mira 1699. godine, broj stanovnika raste i postaje jedno od glavnih pograničnih naselja između Austrije i Turske. Tako je 1. februara 1748. godine poveljom carice Marije Terezije tada naselje od 4.620 stanovnika dobilo status “Slobodnog kraljevskog grada” pod nazivom: Neoplanta, Ujvidek, Neusatz – Novi Sad.

<a href="https://blog.lavanet.rs/author/gasitis/" target="_self">Dragan Stojanović</a>

Dragan Stojanović

osnivač i autor

Rođen u Beogradu, 10. 04. 1976. godine. Osnovnu i srednju školu pohađao u Leskovcu. Studirao istoriju na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. Nakon deset godina bavljenja novinarstvom prelazi u IT sektor, gde je i danas i uspešno vodi Lava NET kompaniju sa Mladenom Jovićem. Od 19. juna 2020. ponosni tata malog Teofila.

Više: Tekstovi | Turizam

Pročitajte još

Banje u Vojvodini

Banje u Vojvodini

Banje u VojvodiniBy Dragan Stojanović12/06/2020Banjski turizam ima veliki potencijal, ali je neiskorišćen. Banje će nastaviti da propadaju ukoliko...

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod PetrovaradinaBy Dragan Stojanović12/06/2020Obično ne obraćamo pažnju na velike istorijske događaje koji su nam se dogodili pred nosom. Tek...

Banje u Vojvodini

Banje u Vojvodini

Banje u VojvodiniBy Dragan Stojanović12/06/2020Banjski turizam ima veliki potencijal, ali je neiskorišćen. Banje će nastaviti da propadaju ukoliko...

Misli. Osećaj. Saznaj.

Prijavi se i otkaži kad god poželiš. Ne šaljemo spam, samo ono što je važno.