Kako je propao novosadski Soprano

04/06/2020
Stare razglednice Novoga Sada

privatna kolekcija Slavka Košutića

Novi Sad su vodili brojni gradonačelnici, neki su znatno doprineli razvoju grada, dok su ga drugi temeljno upropastili. Bilo je i onih koji jednostavno nisu radili ništa. Ko ništa ne radi ne stigne ni da pogreši. Pred kraj 18. veka Novi Sad je vodio Jozef Sopron, poreklom Italijan. Dok su bili u Italiji, prezivali su se Soprano (kao porodica iz čuvene mafijaške serije), ali su po dolasku u Novi Sad promenili prezime.

Gradski načelnik

On i nije bio tako loš gradonačelnik, to jest gradski načelnik, kako se ta funkcija tada zvala, ali ga je upropastio neobičan privatni život, imajući u vidu i njegovu karijeru, ali i lične finansije. Naime, Sopron je voleo da se druži s damama sumnjivog morala. Nije samo provodio noć s njima, to bi mu se i dalo oprostiti, već im je pomagao, štitio ih, davao im novac… Toliko su ga opčinjavale da je na kraju zbog njih i propao.

Spisi kažu da ga je poprilično ojadila izvesna gospođa Kes, rođena Malter, samoproglašena baronica, a u stvari prevarantkinja i, kako ondašnji spisi kažu, veoma razvratna žena. Uprkos lošoj reputaciji, Sopron ju je uzeo u zaštitu, i pogrešio. Nju je interesovao samo novac.

Vlasti su je tražile zbog raznih pronevera, ali je Sopron založio autoritet i spasao je od hapšenja. Pisao je Magistratu da prestane da progoni ženu. Pisao je da joj ne daju ni da ide na lečenje, već traže da se “uhvati i veže”. Sopron je pisao i samom vladaru. Čak je zvanično protestovao svaki put kada bi bilo ko uvredio “baronesu”. Molio je da se sazovu njeni kreditori kako bi rasprodali njenu imovinu radi vraćanja dugova. A ako ne bude dovoljno novca, on se obavezao da će dodati razliku. Magistrat mu je na sve to odgovorio negativno, a zabranili su mu i da je dalje brani jer time “vređa zakonitu vlast”. Kada je uzela sve što joj treba, kvazibaronica je pobegla u Sombor i ostavila Soprona da grca u dugovima. Kod Atanasija Georgijevića “baronica” je napravila dug od 1.179 forinti. Za taj dug garantovala je Sopronova žena Magdalena, koja nije znala o čemu se tačno radi, a kad je saznala, opozvala je jemstvo. Georgijević je tužio “baronicu”, a ova je imala smelosti da njega tuži za klevetu. Georgijević je zaplenio njene konje i kola. Zbog nje je prvi put pao u stečaj, ali se nekako izvukao.

Potom ga je jedna druga “baronica”, koja mu je samo pravila dugove, potpuno imovinski upropastila, tako da je januara 1804. pao u stečaj pa mu je i kuća prodata.

Zbog tih nevolja molio je cara 1806. i 1813. godine da mu dozvoli da otvori u gradu trgovinu soli (solaru), pored dve postojeće, ali mu to vladar nije dopustio zbog loše reputacije. Onda je potpuno materijalno propao. Radio je kao nadripisar. Pisao je privatne žalbe i tužbe da bi mogao da se izdržava, ali mu je i to zabranjeno. Posle njegove smrti udovica Magdalena ostala je bez ikakvog imetka, te je primala pomoć od grada. Nisu imali dece.

Sudija

U vreme dok je bio sudija, sprečavao je objavljivanje tekstova o svojim štićenicama. Sve vreme je gubio mnogo novca, praktično je sve što zaradi trošio na dame sumnjivog morala. Dana 16. januara 1804. Simeonu Perišiću prodata je njegova kuća u Dunavskoj ulici. Od 7.525 forinti, koliko je kuća plaćena, sam Sopron ništa nije dobio, sve je otišlo na dugove. U kakvoj bedi je umro Jozef Sopron možemo suditi po tome što je Magistrat 1820. godine darovao njegovoj udovici hvat mekih drva, s obzirom “na teško siromaštvo koje je trpela”.

Jozef Sopron bio je gradski načelnik Novog Sada, sudija i senator (rođen je oko 1762. u Novom Sadu, gde je i umro 1820. godine). Njegov otac Jakob bio je prerađivač duvana i 1771. postao je član obštestva Novog Sada. Jozef je posle latinske gimnazije učio filozofiju. Po završetku gimnazije besplatno je radio kao pisar (perovođa) u Magistratu (1782), zatim je u Pešti studirao pravo i knjigovodstvo.

 

Posao knjigovođe obavljao je u Magistratu do 1785, da bi postao veliki beležnik 28. jula 1786. Glavni sudija bio je od 1790, a od 1793. do 1795. kao ugledni građanin obavljao je funkciju gradskog načelnika (consula). Po isteku mandata ponovo se nalazio na dužnosti velikog sudije (1796–98) i po drugi put je bio gradski načelnik (1799–1801), da bi 11. maja 1801. opet dobio mesto sudije jer je bio red na katolika da zauzme to mesto.

Uporedo s napredovanjem u karijeri kupovao je zemlju i salaše. U četiri navrata kupio je ukupno 110 jutara. Po očevoj smrti 1781. otkupio je i kuću od brata Ignjaca (1790). Tada počinje da stvara probleme i gluposti zbog kojih će 1803. izgubiti i mesto gradskog senatora.

Stare razglednice Novoga Sada

privatna kolekcija Slavka Košutića

Soproni ili Sopranovi

Soproni ili Sopranovi su novosadska porodica koja se doselila iz Italije u Beograd, a kad su ga Turci ponovo osvojili 1739, došla je u Novi Sad. Vasa Stajić navodi da se prvi doseljenik pod tim prezimenom zvao Jakob i da je radio kao duvandžija, tj. prerađivač duvana. Jedan sin Jozef učio je prava, Ignac st. je nastavio da se bavi očevim zanatom, dok je treći sin Antonije bio hadnađ, poljski stražar. Imali su mlin za duvan (molam tabacariam) i trafiku za prodaju duvana (Tabakgewölb).

Pošto je 1748. Novi Sad otkupio status slobodnog grada, nije imao knjigovodstvenu službu, već su postojale samo računovođe. Kad se vratio sa studija, Jozef Sopron je uputio dopis Magistratu u Novom Sadu, navodeći da je kod Magistrata u Budimu stekao praksu za knjigovodstvo, i izrazio je želju da tu službu zasnuje i ovde “da bi se pokazao kao koristan sin rodnog grada”. Pošto je naredba s najvišeg mesta dopuštala da i novostvoreni slobodni kraljevski gradovi, po primeru ostalih, zavedu službu knjigovodstva, to se on ponudio za knjigovođu kod poreske, domaće i siročadske blagajne.

Ugarska pridvorna komora nije dopustila uvođenje ove službe, plašeći se novih troškova i sugerišući Magistratu da i ubuduće račune kontroliše gradski odbor. Otac Jozefov Jakob nije se s tim mirio pa je pokušao da dokaže potrebu za knjigovođom: objašnjavao je komori da se blagajne u Novom Sadu rđavo vode, naročito siročadska. A kad je komora stvar ispitala i uverila se da su optužbe bile lažne, naredila je da se Jakobu izrekne ukor pred Magistratom. Međutim, Jozef je, ne zna se kako, ipak postao knjigovođa u Magistratu.

Stare razglednice Novoga Sada

privatna kolekcija Slavka Košutića

 Ignjac, Andrej i Franc, Karlo i Andrej, Ignjat Sopron

Drugi sin Jakoba Soprona Ignjac, kao i otac, prerađivao je duvan, pravio burmut i radio slične poslove u mlinu. Dobio je novosadsko građanstvo 1786, a kasnije je bio izabrani građanin. Skoro 40 godina vodio je ovde fabriku duvana. Njegovi sinovi Andrej i Franc zajedno s njim radili su s duvanom. Andrej se i uortačio s ocem. Njegov sin Moric radio je od 1841. do 1852. u Novom Sadu kao trgovac, a kasnije je živeo u Solnoku u Mađarskoj.

Otac štampara Soprona – Ignjacov sin Karlo izučio je gvožđarsku struku, ali u tom poslu nije mnogo napredovao. Pošto je zapao u dugove, brat Andrej je jamčio za njegov imetak za skoro osam hiljada forinti pa je kod razdeobe pod svoju upravu uzeo sav Karlov imetak. Karlo je tada “pošao u svet da traži hleba sebi i brojnoj porodici”. Oktobra 1828. tražio je preporuku Magistrata i otišao iz Novog Sada. Ubrzo je umro negde u inostranstvu. Njegov sin Ignjat mlađi bio je uspešan štampar i izdavač.

<a href="https://blog.lavanet.rs/author/gasitis/" target="_self">Dragan Stojanović</a>

Dragan Stojanović

osnivač i autor

Rođen u Beogradu, 10. 04. 1976. godine. Osnovnu i srednju školu pohađao u Leskovcu. Studirao istoriju na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. Nakon deset godina bavljenja novinarstvom prelazi u IT sektor, gde je i danas i uspešno vodi Lava NET kompaniju sa Mladenom Jovićem. Od 19. juna 2020. ponosni tata malog Teofila.

Više: Tekstovi

Pročitajte još

Banje u Vojvodini

Banje u Vojvodini

Banje u VojvodiniBy Dragan Stojanović12/06/2020Banjski turizam ima veliki potencijal, ali je neiskorišćen. Banje će nastaviti da propadaju ukoliko...

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod PetrovaradinaBy Dragan Stojanović12/06/2020Obično ne obraćamo pažnju na velike istorijske događaje koji su nam se dogodili pred nosom. Tek...

Banje u Vojvodini

Banje u Vojvodini

Banje u VojvodiniBy Dragan Stojanović12/06/2020Banjski turizam ima veliki potencijal, ali je neiskorišćen. Banje će nastaviti da propadaju ukoliko...

Misli. Osećaj. Saznaj.

Prijavi se i otkaži kad god poželiš. Ne šaljemo spam, samo ono što je važno.