Dunav – neiskorišćena šansa Vojvodine

12/06/2020

Na našem delu Dunava nema dovoljno marina i luka pa turistički brodovi nemaju gde da pristanu. A u Srbiji nema ni dovoljno turističkih agencija koje u ponudi imaju krstarenja Dunavom i drugim rekama.

Kao mnogo toga u Srbiji, pa i Vojvodini, tako i turistički potencijal Dunava nije dovoljno iskorišćen. Iako sve govori da bi najznačajnija evropska reka, koja povezuje zapad i istok Evrope, morala mnogo više da se koristi, u najboljem smislu te reči. Međutim, od tog „projekta“ koji ne zahteva velika ulaganja, za sada nema ništa pa strancima, koji prolaze brodovima kroz našu zemlju, vulgarno rečeno, kao da niko neće da uzme, toliko neophodne, pare.

Doduše, sve cehovske organizacije i predstavnici države neprestano ponavljaju da je Dunav na svom toku kroz Srbiju vrlo atraktivan za turiste, da je to naša šansa, ali nikako da urade nešto konkretno. Kao da čekaju da isti ti stranci ulože novac u infrastrukturu, sve daju nama i onda se vrate, ali kao turisti i lepo nama plate korišćenje onoga što su sami izgradili!

Loša infrastruktura

Na našem delu Dunava, naime, nema dovoljno marina i luka pa inostrani turistički brodovi nemaju gde da pristanu. U Srbiji nema ni dovoljno turističkih agencija koje u svojoj ponudi imaju krstarenja Dunavom i drugim rekama, a time se uglavnom bave nautički klubovi u pojedinim mestima, ili neki vlasnici brodova.

Zbog loše infrastrukture, neuređenih obala, nedostatka marina i kvalitetnih pristaništa, turistički potencijal malo je iskorišćen, a turisti uglavnom posećuju Novi Sad i Beograd.

Tako svakog dana Dunavom otiče i stotine hiljada evra. Na svakom mestu gde brodovi i jahte pristanu prilika je za zaradu, ali da bi se uzeo novac, mora nešto i da se ponudi.

Novi Sad

Fotografija: Dejan Valek

Rast rečnog turizma svugde, osim kod nas

U svim evropskim zemljama beleži se rast rečnog turizma, osim kod nas. Na primer Dunavom se transportuje 10 puta manje roba nego na Rajni i istovremeno je tri puta zagađeniji od Rajne.

Evropa je pokrenula usvajanje Dunavske strategije na predlog Rumunije i Bugarske koja je prepoznala Dunav kao jedan od odgovora na ekonomsku krizu.

Srbija ima mogućnosti da Dunavom da preveze između 12 i 15 miliona tona robe, ali Srbija nema flotu za to.

Takođe, ugostiteljski kapaciteti su nedovoljni, a nema ni informativnih centara za navigaciju za one koji sami plove.

Imamo samo jednu marinu koja je sagrađena prema evropskim standardima i to u Apatinu. Ta marina može da primi oko 400 jahti i čamaca, ima pontone od lakog plutajućeg betona, benzinsku stanicu, centar za sportove na vodi, restoran, info centar…

Dalje, nemamo nijedan veliki rečni turistički brod za krstarenje duže od lokalnih razgledanja Beograda i Novog Sada, a, podsetimo, nautički turizam spada u najprofitabilnije grane turističke privrede. Nijedna domaća agencija nema plovilo za turiste. Uz sve to nema ni staza uz reku, suvenirnica, turističke signalizacije, javnih toaleta, uređenih obala…

Pelikani u delti Dunava, Rumunija

Nacionalni parkovi uz Dunav

Na drugoj strani, tokom krstarenja našim delom Dunava, koji je plovan celim tokom, ima šta da se vidi, ali skoro celu ponudu turisti najčešće prespavaju na palubi.

Dok dremaju na suncu lagano im promiču dva nacionalna parka – Fruška Gora i Đerdap, niz od sedam srednjovekovnih tvrđava, među kojima i najveća i najlepša na toj reci – Golubačka.

Dunav obiluje i brojnim adama, sa zaštićenim i jedinstvenim primercima biljnog i životinjskog sveta. Odmah po ulasku u Srbiju nalazi se specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, na 20.000 hektara, gde živi 280 vrsta ptica, koje je malo koji stranac video.

Srednjovekovne tvrđave

Sedam srednjovekovnih tvrđava na Dunavu u Srbiji su, doduše, gradili Turci, Austrijanci i Mađari. To su tvrđava u Baču, Petrovaradinu, Beogradu, Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu i Kladovu.

Pogled s Kalemegdana na Savu i Dunav

Dunav je i kroz istoriju uvek bio važan međunarodni plovni put. Dugo vremena bio je severoistočna granica rimske imperije. Danas teče kroz ili čini granicu deset zemalja: Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina. Dunav nastaje od reke Brege i Brigaha koje izviru na planini Švarcvald u Nemačkoj i uliva se u Crno more u Rumuniji. Tokom dugim 2.783 kilometara predstavlja drugu po veličini evropsku reku (posle Volge duge 3.692 kilometara), a 27. je reka po veličini na svetu, a 32. po svom rečnom slivu. Na ušću u Crno more Dunav stvara deltu površine 5.500 kvadratnih kilometara, sa tri veća rukavca.

Na svom toku kroz Srbiju, dugom 588 km, Dunav se proteže od tromeđe Srbije, Mađarske i Hrvatske do ušća Timoka, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije. Glavne pritoke u Srbiji su mu reke Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera i Timok.

<a href="https://blog.lavanet.rs/author/gasitis/" target="_self">Dragan Stojanović</a>

Dragan Stojanović

osnivač i autor

Rođen u Beogradu, 10. 04. 1976. godine. Osnovnu i srednju školu pohađao u Leskovcu. Studirao istoriju na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. Nakon deset godina bavljenja novinarstvom prelazi u IT sektor, gde je i danas i uspešno vodi Lava NET kompaniju sa Mladenom Jovićem. Od 19. juna 2020. ponosni tata malog Teofila.

Više: Turizam

Pročitajte još

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod Petrovaradina

Bitka kod PetrovaradinaBy Dragan Stojanović12/06/2020Obično ne obraćamo pažnju na velike istorijske događaje koji su nam se dogodili pred nosom. Tek...

Misli. Osećaj. Saznaj.

Prijavi se i otkaži kad god poželiš. Ne šaljemo spam, samo ono što je važno.